Zdrava Srbija Instagram

UZGOJ BOSILjKA


Začinsko i lekovito bilje, 02.08.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Bosiljak (Ocimum basilicum) je jednogodišnja zeljasta biljka sa četvrtastom stabljikom visine 30-50cm. Stabljika je uspravna sa mnogo bočnih grana i grančica. Pripada porodici Usnatica. Listovi su veliki, prosti, jajasti, svetlozeleni naspramni. Donji listovi su krupni, a gornji sitniji. Cvet je sitan, beo smešten na gornjem delu stabljike. Plod je orašica sjajno mrke boje.


Cela biljka ima prijatan miris i aromu. Gaji se u vrtovima i saksijama, ali i na parceli. Traži rastresita i plodna zemljišta. Kod nas mu najviše odgovaraju černozem, gajenjače i aluvijalna zemljišta. Uspešno se gaji i na peskovitim zemljištima ali uz redovno zalivanje i đubrenje. Voli sunčana i od vetra zaštićena staništa.


Osetljiv je na niske temperature, ne voli ni zalivanje hladnom vodom. Zbog plitkog korena zahteva dosta vlage. Potrebno je gajiti bosiljak u plodoredu, kada se gaji na parceli, a u vrtu ga sejati ili saditi svake godine na drugom mestu.


Lekovita je i začinska biljka. Kao začin upotrebljava se svež ili osušen list. Daje ukus jelu, poboljšava varenje teške hrane i čuva hranu od kvarenja. Miris mu je jak, prijatan i svež, a ukus blag nenapadan, pomalo gorkast.


Bosiljak nalazi primenu i u farmaceutici gde se koristi cela biljka (Herba basilici) i ulje (Oleum basilici). U narodnoj medicini je poznat kao antiseptik i sredstvo protiv glista. Koristi se i za umirenje živaca, grčeva u želucu, lečenje astme i upale bubrega. Poboljšava apetit i leči nesanicu. Najčešće se koristi u obliku čajeva. Bosiljk sadrži eterična ulja (metil-kavikol, lineol) kamfor, ugljene hidrate, minrealne soli, proteine, vitamine A i C i druge materije.



Dipl.inž. Novica Milenković


GAJENjE I NEGA BOSILjKA


Bosiljak se gaji u vrtovima, saksijama i na parceli. Za uspešno gajenje bosiljka potrebno je dobro pripremiti zemljište. Jesenja obrada zemljišta se obavlja na dubinu od 30-35cm. Izorano zemljište se ostavlja da prezimi u otvorene brazede, a u proleće se prosušeno zemljište plitko obrađuje da bi se sačuvala vlaga.


Pri gajenju bosiljka primenjivati plodored. Kao jednogodišnja biljka on se lako uklapa u plodored. Najbolje je saditi (sejati) bosiljak posle okopavina, a pre žitarica. Bosiljak traži plodno zemljište. Dobro uspeva na zemljištu koje je prethodne godine đubreno stajnjakom. Dobro reaguje i na mineralna đubriva i to fosforna i azotna, a slabije kalijumova. Fosforna i kalijumova đubriva se dodaju u jesen pri dubokom oranju, a azotna tokom vegetacije.


Bosiljak se može saditi (rasad) ili direktno sejati. Direktna setva se obavlja obično poslednje nedelje aprila. Setva se obavlja na razmak 50cm između redova, sa 3-5 semenki u kućice koje su na 20-25cm rastojanja u redu,na dubinu 0,5-1cm. Rasad za sadnju se proizvodi u toplim lejama. Setva u leje se obavlja krajem februara i početkom marta,da bi dobili gotov rasad između 1- 10. maja. Za nicanje semena temperatura treba da bude 13°-15°C. Zadnjih 10-15 dana rasad u lejama se otkrivanjem u toku dana prilgođava spoljašnjim uslovima.


Sadnja rasada se obavlja početkom maja kada prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Rasad za rasađivanje sa 3-4 para listića i 10-12cm visine se najbolje prima. Sadi se ručno, sadiljkom na 50cm međuredno i 30cm razmak u redu. Rasađivanje se obavlja po oblačnom vremenu ili kasno popodne.


Posle setve ili sadnje bosiljka potrebno je obaviti zalivanje. Za bosiljak je najvažnije da ima dovoljno vlage početkom grananja,u fazi formoranja pupoljaka, i posle košenja. Okopavanje je obavezna mera da bi se održao površinski sloj zemljišta u rastresitom stanju i zbog uništavanja korova. Vrši se obično 2-3 puta godišnje. Prvi put 10-12 dana nakon rasađivanja i to plitko okopavanje. Drugo za 10-15 dana kasnije, a naredno po potrebi.


Prihranjivanje se tokom vegetacije vrši azotnim đubrivom. Prvi put pre okopavanja i to pažljivo da ne dođe do oštećanja lista od đubriva. Drugo prihranivanje je posle skidanja prve žetve. Pri proizvodnji bosiljka obrtiti pažnju na zemljišne štetočine (žičnjake, grčice). Bosiljak retko napadaju paraziti. Može se javiti pegavost lista ali ona ne nanosi neke veće štete.


Prvo košenje stabljike bosiljka se obavlja krajem jula i početkom avgusta. Kosi se na 8-10cm iznad zemlje jer se time stimuliše izbijanje većeg broja bočnih grana, pa će žbun biti veći i razgranatiji. Drugo košenje je krajem septembra. Kosi se po suvom i toplom vremenu ručno ili kosačicom.


Bosiljak se suši u tankom sloju ili vezan u kitice, na promajnom mestu u hladu ili u sušarama. Droga koja je zelene boje i prijatnog mirisa se pakuje u jutane vreće i čuva na suvom i mračnom mestu. Žetva semena počinje sredinom avgusta. Kosi se ujutru i vezuje u snopove koji se ostavljaju nekoliko dana da stoje da seme dozri. Snopovi se ovršu, seme proseje,osuši pa čisti, dorađuje i pakuje.





Dr Mijodrag Đorđević



Bookmark and Share

Mala Pijaca